Džamija na JalijiNovi Pazar
← Sva predavanja

Drugi dolazak u Egipat (dio 20)

Hfz. Admir ef. Jašarević13:25Tefsir

Pokreni video

Automatski transkript (lektorisan)

1.425 riječi · oko 7 min čitanja

Automatski transkript. Napravljen je iz zvuka snimka i lektorisan, ali nije provjeren uz slušanje— moguće su greške, naročito u imenima i arapskim citatima. Mjerodavan je video.

  1. 0:00

    نَحْنُ نَقُصُّ عَلَيْكَ أَحْسَنَ الْقَصَصِ بِمَا أَوْحَيْنَا إِلَيْكَ هَٰذَا الْقُرْآنَ وَإِنْ كُنْتَ مِنْ قَبْلِهِ لَمِنَ الْغَافِلِينَ

    „Mi ti kazujemo najljepše kazivanje objavljujući ti ovaj Kur’an, a ti prije njega o tome nisi ništa znao.“ (Jusuf, 3)

  2. 0:20

    الْحَمْدُ لِلَّهِ رَبِّ الْعَالَمِينَ وَالصَّلَاةُ وَالسَّلَامُ عَلَى نَبِيِّنَا مُحَمَّدٍ وَعَلَى آلِهِ وَصَحْبِهِ أَجْمَعِينَ

    Hvala Allahu, Gospodaru svjetova, a salavat i selam na našeg Vjerovjesnika Muhammeda i na njegovu porodicu i sve njegove ashabe.

  3. 0:27

    Nastavljamo dalje s tefsirom sure Jusuf.

  4. 0:32

    Nakon što Jusufova braća zatražiše od Jakuba da pusti sa njima Benjamina, Jusufovog rođenog brata, kako bi uzeli još jedan tovar hrane – jer im je Jusuf rekao: „Ako ne dođete sa Benjaminom“, to jest sa bratom koji je ostao kod kuće sa ocem, „nema za vas hrane,

  5. 1:03

    ni tovara, ni ništa“ – i nakon što oni obećaše Jakubu da će ga čuvati, Jakub na kraju pristade da pošalje Benjamina sa njima, iz razloga koje smo jučer spomenuli.

  6. 1:22

    Pa ih posavjetova Jakub: „O sinovi moji“, kaže, „nemojte da ulazite na jedna vrata“ – jer je Egipat bio u zidinama, pa je imao četiri kapije. Pa kaže: „Nemojte da ulazite na jedna vrata“, da ne bi [nejasno], što bi rekli naši.

  7. 1:41

    Plašio se Jakub od uroka. Bili su lijepi i viđeni, i to jedanaestorica braće. Nakon toga, kako nas obavještava Kur'an: „Ve lemma dehalu min hajsu emerehum ebuhum, ma kane jugni anhum minallahi min šej'in illa hadžeten fi nefsi Ja'kube kadaha.“

  8. 2:04

    Pa kada stigoše braća Jusufova do Egipta, uđoše onako kako im je otac naredio, na različita vrata. Odvojili su se i ušli na različita vrata. Kaže Allah, subhanehu ve te'ala: to nije moglo da promijeni njihovu sudbinu, to je ono što im je Allah, subhanehu ve te'ala, odredio.

  9. 2:25

    A Allah im je odredio da će Benjamin da ostane u Egiptu, i gotovo. Osim, kaže, one potrebe Jakubove u njegovim prsima koju je morao da iskaže, to jest upozorenje, upozorenje njegovim sinovima da ne ulaze na ista vrata, već na različita vrata,

  10. 2:57

    i ljubav prema njima. Pa, kaže, Jakub je morao to da kaže, jer je to normalno, da čovjek upozori svoje sinove. „Ve innehu le zu ilmin lima allemnahu“ –

  11. 3:14

    kaže: on je čovjek mnogo znanja, poslanik, znanjem kojem ga je Allah, subhanehu ve te'ala, podučio. „Ve lakinne ekseren-nasi la ja'lemun“ – ali, kaže, većina ljudi ne zna.

  12. 3:29

    Šta ne zna? Ne zna da može da se spoji između Allahovog određenja i da dođe čovjek sa uzrocima. Pa nije dovoljno samo da kaže čovjek: „Allah… to je Allahovo određenje“, i da se prepusti.

  13. 3:47

    Nego čovjek mora da odradi ono što je do njega. Ne može čovjek da vozi sada 300 autoputem i kaže: „Allah, Allah mi je odredio da preselim.“ Nemoj, brate, smanji brzinu, i, ako Bog da, bit će sve u redu.

  14. 4:05

    Prenosi se da je, za vrijeme Omera, radijallahu anhu, kad je krenuo za Siriju sa svojim najbližim saradnicima, stigao do jedne doline, pa su htjeli da se odmore.

  15. 4:22

    A u tom je došla vijest, kaže, da je Siriju pogodila kuga. Pa Omer pozva prvo muhadžire da se posavjetuje sa njima, kaže: „Šta da radimo? Da li idemo u Siriju ili da se vraćamo?“ I nastade razilaženje. Neki bijahu za to da se ide u Siriju, kažu: „Neće nas pogoditi osim ono što nam je Allah propisao.“ Drugi ipak rekoše: „Nemojte da idete u Siriju“, što bi rekli naši, [nejasno] zdravu nogu. Pozva Omer nakon toga

  16. 5:03

    ensarije – ista stvar, dođe do razilaženja; neki rekoše „idemo“, neki „nemojte“. Treća grupa koja je došla – stare one Kurejšije, Mekkelije. Pa Mekkelije rekoše: „Nemojte da idete, nema potrebe, nema potrebe da se prenosi kuga iz Šama u Medinu.“ Pa mu jedan ashab reče, kaže: „Omere“, kaže, „mi bježimo od Allahovog određenja?“ Kaže Omer njemu, kaže: „Mi bježimo od Allahovog određenja u Allahovo određenje.“

  17. 5:48

    Pa čovjek treba da uradi ono što je do njega, kao što je uradio Jakub i što je uradio Omer, to jest upozorio je svoju djecu i naučio ih je kako da postupe. A ono što će se desiti poslije toga, to je Allahova odredba. To je isto kao student: učiš, nekad se desi čovjeku da nauči za deset, ali desi se da ne položi jednostavno, pade ispit. Ali uradi ono što je do njega, uradiš uzroke, sebebe, i onda se osloniš na Allaha,

  18. 6:29

    subhanehu ve te'ala. Nakon ovoga, kako nas Kur'an…, šta kaže: „وَلَمَّا دَخَلُوا عَلَى يُوسُفَ آوَى إِلَيْهِ أَخَاهُ“ – nakon što uđoše braća kod Jusufa, Jusuf odvoji Benjamina, pa ga, kaže, zagrli jako. Kaže: „Ja sam tvoj rođeni brat, ja sam [nejasno] Jusuf.“ I kaže: „Nemoj da se žalostiš zbog onoga što su oni radili, što su meni radili, što su radili našem ocu.“ Kaže: „Nemoj da se žalostiš.“ Sve to ima tu mudrost Allahovu,

  19. 7:11

    zbog čega je sve to Allah, subhanehu ve te'ala, tako poredao da se desi. I ovdje isto imamo jednu pouku: da čovjek, kada mu se nešto desi, da se ne žalosti puno, već da se osloni na Allaha. Jer Allah, subhanehu ve te'ala, najbolje zna kojim će putem čovjek doći, na koji način, šta je bolje za njega. „Vallahu ja'lemu ve entum la ta'lemun“ – Allah zna, a vi ne znate. Allah zna u čemu je mudrost. „Kale inni ene ehuke fela tebte'is bima kanu ja'melun.“ Nakon toga

  20. 7:51

    Jusuf se dogovori sa Benjaminom [nejasno], kako, na koji način da Benjamin ostane u Egiptu, a da to ne osjete njegova braća, da ne osjete [nejasno], na profesionalan način. Kaže Allah, subhanehu ve te'ala: „Fe lemma džehhezehum bi džehazihim dže'ales-sikajete fi rahli ehihi summe ezzene mu'ezzinun ejjetuhel-iru innekum le sarikun.“ I kada ih Jusuf spremi, opskrbi, dade im hranu, kako bi se vratili ocu u Palestinu,

  21. 8:33

    reče svojim slugama: „Uzmite posudu, posudu“, i kaže, „sakrijte je u onaj tovar deve moga brata Benjamina.“ Pa, kaže, kada odmakoše sa ovom hranom, pozva glasnik, pozva glasnik, kaže: „Vi vlasnici karavane, dođite!

  22. 9:01

    Vi ste“, kaže, „lopovi.“ Optuži ih čovjek. Optuži ih čovjek. Kaže: „Vi ste lopovi, pa dođite ovamo da vas provjerimo.“

  23. 9:16

    Vidite kako su bili ovaj čvrsti, čvrsti ljudi, ova Jusufova braća. Nisu rekli: „Pa nismo mi“, i tako dalje, nego kažu: „Šta ste izgubili?“ Pa priđoše, kaže, njima, ovim čuvarima, kažu: „Šta ste izgubili? Šta ste izgubili?“

  24. 9:32

    I tako isto treba jedan musliman, ovaj, kada je u pravu – ne smije da dozvoli sebi: „Pa nisam ja, pa šta sam ja uradio? Zbog čega me optužuješ?“ Ne da se pravda, nego da postupi kao što su postupila Jusufova braća: „Šta si izgubio, šta ti nedostaje?“

  25. 9:54

    قَالُوا وَأَقْبَلُوا عَلَيْهِمْ مَاذَا تَفْقِدُونَ ۝ قَالُوا نَفْقِدُ صُوَاعَ الْمَلِكِ وَلِمَنْ جَاءَ بِهِ حِمْلُ بَعِيرٍ وَأَنَا بِهِ زَعِيمٌ

    „Oni rekoše, okrenuvši se prema njima: ‘Šta ste izgubili?’ ‘Izgubili smo kraljevu posudu’, odgovoriše, ‘a onome ko je donese – tovar jedne deve; ja za to jamčim.’“ (Jusuf, 71–72)

  26. 10:04

    Kažu: „Izgubili smo“, ili „tražimo posudu kralja.“

  27. 10:14

    Zbog toga je bitna ova posuda; da je bila neka bilo koja posuda, zbog čega bi zaustavljali ovi čuvari? Ali, kaže, to je bila kraljeva posuda. Pa, kaže, kralj je htio da ih ugosti, iz gostoprimstva, i, kaže, dao je, da im [nejasno] ove posude kojom je on pio, da im sipaju one pšenice i te hrane. Pa, kaže, ovo je bila ta posuda od zlata.

  28. 10:45

    Zbog toga je toliko bila vrijedna. Pa kaže ovaj čuvar: „Ko mi dođe sa tom posudom“, kaže, „ja ću mu dati jedan tovar deve“, i kaže: „Ja mu garantujem, ja mu garantujem to.“ Kažu Jusufova braća: „Tallahi lekad alimtum…“ – kažu: „Tako nam Allaha, znate dobro“, kažu, „da nismo došli“, kažu, „da pravimo ovdje nered, mi smo pošteni ljudi. Zbog čega bismo došli ovdje? [nejasno] A znate“, kažu, „dobro da smo vam vratili“, kažu, „one pare,

  29. 11:27

    kako smo mi ponovo nazad vratili vama. Znate dobro da smo pošteni.“ „Kalu tallahi lekad alimtum ma dži'na li nufside fil-erdi ve ma kunna sarikin“ – kažu: „Mi nismo“, kažu, „Allaha nam, nismo mi, Allaha nam, mi smo pošteni ljudi.“ Nakon toga, kaže ovaj čuvar: „Kalu fe ma džezauhu in kuntum kazibin“ – „Dobro, ako tvrdite da niste lopovi, evo, nećemo da vam sudimo po našem zakonu, sudit ćemo vam po vašem zakonu: koja je kazna kod vas za onoga ko ukrade? Pa ćemo vam presuditi.“

  30. 12:11

    Da ne bude da sudimo po našem zakonu, nego evo po vašem zakonu. Ali Jusuf je bio pametan. Zbog toga je sve Jusuf ovo uradio i namjerno je ovome rekao da im kaže da presude po njihovom zakonu. Kažu: „Ako se nađe ukradena stvar kod kradljivca, [nejasno], taj kradljivac postaje onome od koga je ukrao.“

  31. 12:54

    Znači, postaje rob onome od koga je ukrao. Pa je to bila ta varka od Jusufa, kako bi brat njegov Benjamin ostao u Egiptu. Da ne [nejasno] jutro, ako Bog da, ćemo sutra nastaviti. Da presječemo na pola priče, pa će sutra, ako Bog da, biti još zanimljivije. Allah vam dao svako dobro.

  32. 13:22

    Allah da vas nagradi.

Model: large-v3-turbo · generisano 25. 10. 2026.. Uočili ste grešku? Javite nam preko stranice za kontakt.